Žan Fransua Antonioli, ( fr. Jean - Francois Antonioli ) švajcarac severnoitalijanskog porekla, rođen uLozani 1959. Nakon studija kod Fausta Zadre, učenika legendarnog VinćencaSkaramuce ( Prva nagrada za virtuoznostKonzervatorija u njegovom rodnom gradu ) usavršavao se tri godine u Parizu kodPjera Sankana. Pored gore navedenih profesora, dva susreta su bila odlučujuća za njegovumetnički put, jedan sa Brunom Sajdlhoterom, referenca na bečku muziku i drugisa Karlom Zekijem ( Rim) koji je i sambio učenik Buzonija i Šnabela koji će ga podstaći da svira 21 koncert Mocarta. Kao pijanista, pozivan je da izvodi resitale ikoncerte kako solo tako i sa orkestrom u brojnim muzičkim centrima 20 zemaljana 4 kontinenta. Debituje u Sjedinjenim Američkim Državama 1991. sa Nacionalnim simfonijskimorkestrom Vašingtona. Učestvuje na međunarodnim festivalima kao što su Montrej-Vevej ( pet puta), Lucern (IMF) , Orfeum solisti u Bad Ragazu, Francuski radiou Monpeljeu, « Jeunesse Festival » u Konzerthausu u Beču, Merano iSorento u Italiji, Dubrovnik, Zadar i Varaždin u Hrvatskoj, Beogradski ProlećniPijanistički Festival u Srbiji, Enesko i Lipati u Rumuniji, Pecs Napok uMađarskoj, Lanadiere i Letnji Festival Kvebeka u Kanadi, Birmingemski FestivalUmetnosti i Wolf Trap u Vašingtonu. Brojni su njegovi nastupi na radiju uraznim zemljama, posebno na radiju Evropske Unije i Zajednice državnih radijana francuskom jeziku. Njegova pijanistička diskografija ( « Claves »,« Timpani », « Musique suisse ») podrazumeva dela ArturaHonegera i Žana Perena, 24 prelida Debisija kao i dela Buzonija i Žoakima Rafaza klavir i orkestar. Njegova prva ploča koja je posvećena delima FrankaMartina bija je nagrađena međunarodnom nagradom Grand Prix za ploču AkademijeŠarl Kros u Parizu (1980). Nakon toga je bila između 20 najboljih ploča godinekoje su izabrala 50 kritičara iz čitavog sveta (IRCA) u Njujorku. Svojuaktivnost kao dirigent obavlja od 1988. Stalni je dirigent po pozivu FilharmonijeTemišvara između 1993 i 2002. Na čelu tog orkestra snimaviše puta i odlazi na turneje u različite zemlje Evrope i Brazil. Čestopreuzima ulogu dirigenta i soliste u isto vreme posebno u integralnom ciklusu21 koncerta Mocarta ali isto tako u delima Baha, Hajdna, čak i Šopena. U aprilu95`, Ministarstvo obrazovanja Rumunije mu dodeljuje medalju Dinu Lipati kaoznak velikog priznanja u Ateneumu u Bukureštu. Nekoliko ploča potvrđuje tusaradnju : De Profundis Žana Perena, Koncerti za klarinet Vebera (solista : Frederik Rapin) i dve premijere Honegera koje je naručiolegendarni mecena Pol Saher, Amphion i Imperatrice aux Rochers Buzonija,Brautwahl-Suite i Geharnischte Suite. Sa Filharmonijom Luksemburga snima 1997dupli album simfonijskog dela Žana Krasa koji je odmah zapazila specijalizovanaštampa ( 5 Diapasons i 10 Repertoire) : ponovo međunarodni Grand Prix zadisk Akademije Šarl Kros. U Berlinu, on je na čelu Potsdamer Kammerrakademiesnimio 4 koncerta Žana Perena ( klavir, violina, violončelo, trombon sabriljantnim solistima ). U Lozani, Žan-Fransua Antonioli predaje na VisokojMuzickoj skoli « Haute Ecole de Musique « (HEMU Vaud Valais Fribourg) gde je šef klavirskog odseka. Odrzava brojne seminare « Masterklas »posebno na Kraljevskom konzervatorijumu u Briselu (1999), na Muzičkom fakultetuUniverziteta u Temišvaru, na ostrvu San Giulio na jezeru Orta u Italiji, naMuzičkoj akademiji u Sionu Festival Tibor Varga, Letnja škola Evropskeasocijacije profesora klavira u Dubrovniku, Ecole normale u Parizu Alfred Korto Piano Njujork, Rufah ( Francuska) zaMusicalta, Međunarodni forum Orinela (Španija), Međunarodna akademijaEnharmonia (Italija) kao i Shiodome Hall u Japanu. Pozivan je dabude član brojnih međunarodnih konkursa. U saradnji sa Univerzitetom uTemišvaru on 1995 stvara letnji seminar muzike Mocarta za mlade soliste saorkestrom. Televizija Bayerischer Rundfunk iz Minhena pravi reportažu o tome1997. Dugujemo mu, zahvaljujući njegovom kako pijanističkom tako i dirigentskom umeću više delakao što su Honeger, Lipati, Peren, Balisa, Fri, Metiano, Derbes, Kovac, kao iprvo izvođenje već slavnog Prelida Diteja , Le Jeu des Contraires(1989) i višeprvih diskografskih izdanja dela Martena,Perena, Honegera,Krasa,Derbesa, Belisa,Šalijea, Kovaca, Fri i Godibera. U novembru1999. Postaje član Centralne Evropske Akademije muzike i umetnosti. Dva filmanemačkog sineaste Valtera Vehmajera su posvećena aktivnosti Žan-FransuaAntoniolia i emitovana su na raznim televizijama Evrope : Vokacijaslušanja (2000) i Oči koje slušaju(2002). U oktobru2008 Muzicka kuca «Timpani» u Parizu izdaje integralni opus za klavir ArturaHonegera, snimljen na izričit zahtev kćerke kompozitora. Njegova dvaposlednja snimka romantičnih dela (Šopen, Brams,Fore) izvedena u izuzetnoeminentnoj sali «Victoria-Hall» u Ženevi (za nemački zaštitni znak Klanglogo,distribucija Naksos) bila su posebno zapažena, naročito u Sjedinjenim AmeričkimDržavama. |